Novi početak
Još jedno sumorno jutro - ponedeljak. Najradije bih ostala u svom toplom, mekanom krevetu, u zagrljaju sunca. Ali, kao što moja mama kaže: ˝Škola zove˝. Mada, ovo jutro se prilično razlikovalo od predhodnih. Morala sam da krenem u drugu školu jer smo se preselili u drugi grad. Nisam znala šta me čeka, nisam znala kakvi me prijatelji čekaju, nisam znala ništa. Popila sam šolju vrele bele kafe na iskap i sruvala sam se u mamina kola. ''Možeš ti to, znam da možeš''-bile su to mamine nežne reči pri izlasku iz auta. ''Hvala mama, nadam se.''-odgovorih joj. Škola je ličila na kuću strave a učenici na siledžije. Dok sam dolazila do direktorke, jedina misao koja mi je bila u glavi jeste da upoznam bar jednu normalnu osobu sa kojom ću moći da se družim. ’’Nadam se da ćeš se lepo uklopiti u društvo, Milana’’ -rekla mi je direktorka sa jezivim kezom na licu.’’ Deco, ovo je vaša nova drugarica Milana. Budite fini i posle časa joj pokažite školu.''-reče direktorka i ostavi me u učionici za engleski jezik gde je moj novi razred imao čas. Nastavnica mi se nasmešila i potom me je smestila u treću klupu pored jednog dečaka. ''Oh, divno! Još pored dečaka sedim...Da li ovaj dan može biti gori?! ''-pomislih. ’’Želim ti uspešan početak’’-rekao je dečak koji je sedeo do mene. ’’Ah,hvala’’-odgovorih,nekako nezainteresovano. ''ZVRR-ZVRR'' zvonilo je za kraj časa. Svi su potrčali ka izlazu tako da me je neko zakačio za rame i ja sam pala, a zajedno sa mnom i moje knjige. ''Izvini, stvarno sam trapav… evo pomoći ću ti.''-reče dečak kratke smeđe kose i tamnih smeđih očiju. To je bio moj drug iz klupe. Ne znam zašto, ali mi je bilo drago što se sagnuo i pomogao mi da skupim knjige koje su bile razbacane po podu. Ponudio se da mi pokaže školu, što sam ja naravno prihvatila. Nismo proveli puno vremena zajedno, ali sam osećala da mogu da mu verujem. Nakon obilaska trpezarije, hodnika I raznih učionica, odveo me je u fiskulturnu salu u kojoj nije bilo ni žive duše. Uzeo je košarkašku loptu i pitao: ''Jedan na jedan?''. ''Ne ,ne hvala. Zakasnićemo na sledeći čas.'' -odgovorih mu. ''Aha! Plašiš se da ću te pobediti''- prkosio mi je. ''Samo me gledaj!'' -rekoh i oduzeh mu loptu iz ruku. Dok sam igrala košarku osećala sam se ispunjeno. Kao da su na trenutak nestali svi moji problemi. ''Pa dobro, ti mi nisi rekao ni kako se zoveš!''. ''Andrej!'' odgovori mi. U košarci me je naravno pobedio, ali ne i u trkanju do kabineta istorije. Sva sreća te nismo zakasnili. Na odmoru su mi prišle dve lepe I prijateljski raspoložene drugarice koje su takođe išle u moj razred. ’’Želimo ti da se brzo uklopiš u našu okolinu’’-rekle su.’’Hvala’’-odgovorih.’’
Neka vrsta ljubavne priče
Subota popodne, šoljica nesa, njen blog, ničeg lepšeg-pomislila je.Dobro joj je došao ovaj trenutak jer je bar na trenutak mogla pobeći od svakodnevnog života i svih njenih problema. Pogotovo tih dana kada kad joj nije bilo ni do čega. Rešila je da napiše svoju ljubavnu priču.
Zovem se Aleksandra. Jović Aleksandra.-počela je. Odlučila sam da sa vama podelim delić onoga kroz čega sam ja prošla. Mislim da se ta stvar zove ljubav. Pa da počnem. Bila je subota. Čudno, zar ne? Baš kao danas.Bila je subota popodne. Moja Rebi (kako ja volim da je zovem) je došla kod mene.
-Bože, može li ovaj dan biti dosadniji?-rekla je
-U potpunosti se slažem sa tobom. Hajde da radimo nešto zanimljivo.
-Jedina zanimljiva reč koja mi pada na pamet ima 5 slova. ORMAN. Hajde da ti nađem šta ćeš obući večeras na žurci.Evo obuci ovu crnu haljinu.
-Reb, znam da hoćeš da mi uvališ tu crnu haljinu samo zato da bi ti mogla da obučeš nešto usko, kratko i dekoltirano.
-Ja ću večeras tako da se doteram i ima da Marka napravim ljubomornim!
I tako, ja na krajju nisam uzela haljinu, ali sam istu pozajmila Rebeki. Uveče smo otišle na žurku.
-Nemam pojima zašto smo došle ovde, ja sam se smorila već-rekla sam
-Meni je lepo,nanananana
-Reb, jesi li se ti napila, možda?
-Jaa? Božee....
Naš razgovor je prekinula grupa nekih bildaša.
-Hej, lepojke, gde vam je dečko?Sama ste?
-Ajde, gledaj svoja posla-ubacio se neki nepoznat dečko
-U redu je, umem i sama da se branim-rekoh mu. -A vi mlitavi bolje potražite neke druge žrtve.
Krenula sam ka vratima, ali je Reb morala do wc-a.
-Rebi, dušo, jesi li Ok? Da li ti treba moja pomoć?
Da,da. Bacala je peglu. A mene je u toliko bilo sramota jer je u kući gde je bila žurka bio samo jedan toalet. Utom je ušao onaj isti dečko koji je, pa pokušao, da nas odbrani od grupe momaka.
-Tvoja drugarica je baš popila-dobacio je.
-Nije joj baš dan, znaš.-rekla sam ironično
U tom trenutku, Rebeka je jednostavno....zaspala.
-Rebekaa, reb!Probudi se,hej! Jaoj,ubiću je. -kukala sam -kako ću sad da te vodim kući.
-Ammm,mislim da ti to nije dobra ideja, zbog njenih roditelja.Mislim, još je maloletna.-rekao je
-U pravu si, Vodiću je kući. Izvini, hoćeš li biti ljubazan da nam nađeš taksi, mislim da je ne mogu vući do kuće ovako.
-Ništa lično, ali mislim da nećeš naći taksi u ovo doba, u ovom delu grada. Dopusti da je ja nosim.
Uhvatio je Reb, i poneo je.
-Aleks, gde smo mi sad? -mrmljala je Reb
-Na Marsu smo, eto gde smo. Spavaj sad. Sutra ćemo pričati.
-Aleks. Dakle. to je tvoje ime.
-Aleksandra. Aleks mi je samo nadimak. Aleksandra Jović.
-Nikola Predović. Nadimak mi je ''Nik''.
-Samo što je to rekao, Reb mu je bacila peglu na košulju.
-Jao izvinii.-izvinjavala sam se u njeno ime
-Ma opušteno. Imam malog brata, i.. pa može se reći da sam navikao.
Bilo me je toliko sramota, da ga do kuće nisam mogla pogledati.
U toku večeri, konačno smo stigli do mene, on je ušao unutra i položio Reb na krevet.
-Hvala ti.I, izvini za ono sinoć...
-Ma ništa, pa...hoćemo li se čuti još nekad?-upitao je
-Ko zna, možda. Gde ideš u srednju?
-Gimnazija,dva bloka odavde.
-Hej, pa tamo idem i ja. Kako te do sada nisam videla....
-Pa znaš. Malo škola, malo oko škole....
Naše ćaskanje je prekinulo Rebekino mrmljanje
-Pa, vidimo se onda
Da, vidimo se-rekao je
Sutradan,Beka i ja smo imale razgovor.
-Da li si ti svesna da te je dečko bukvalno nosio do mene?da nije bilo njega, 5 godina bih te vukla.Ko zna šta misli o nama, ko neke jadnice smo....
-Daj Aleks, nije sve tako crno. Kažeš da ide u tvoju školu. Možda se nekad nađete.Možda tu bude nečeg. Hajde, pokaži mi ga na fejsu
Pokazah joj.
-Alekks, zaboravila si da pomeneš ''VEOMA SLADAK'' deo.
-Hoćeš da ti sredim nešto? Ups, izvini, zaboravila sam da si mu obeležila odeću svojom unutrašnošću.-rekoh ironično.
-Pravo pitanje je, hoćeš li da ja tebi nešto sredim?
Pravila sam se da nisam čula to pitanje jer je bilo i suviše morbidno..
Sledećih nedelja sam ga stalno sretala po školi, i uvek sam se pravila da ga ne vidim jer me je bilo jako sramota.
Jednom mi je prišao...
-Hej, da li se to meni čini ili me izbegavaš?
Uzdahnula sam.-Izvini, i suviše me je sramota da ti bilo šta kažem..
-Reci samo da ili ne.
Nisam shvatila šta me to pita -Molim?
-Da ili ne?
-Da? Šta?ne razumem?
-Danas dolazim kod tebe da gledamo film.
Ostavio me je tako, bez reči, nisam mogla da kažem ne.Tog dana kada sam se vratila kući bila sam prilično nervozna.
-''Reb,on dolazi kod mene da gledamo film!!! Samo tako se najavio? Ne znamm kako da se ponašam! "-vrištala sam
-Aleks, smiri se pobogu, nije ti rekao da će te zaprosti, već će samo doći da pogledate film!
-Koji filim? Šta on ima kod mene da gleda film? mene je sramota da ga pogledam u oči, majko moja....
-Smiri se, razmišljaj pozitivno, možda se smuvate.
-A možda je i gej. Već bi se smuvao samnom da je hteo, zato ne lupaj. Mislim da samo želi da me isprovocira. Znaš ti kako je on došao onima kad smo bile na žurci tipa ''Gledaj svoja poslaa''-ko da smo mi njegova svojina, kao da ne znamo da se branimo.
-Previše razmišljaš. Samo je pokazao da je kulturan dečko.
Utom se začu zvono na vratima
-Reb, evo ga, prekidam. Zovem te kasnije.
Ušao je a ja sam se sledila. Nisam znala gde da ga gledam: u one njegove divne oči u koje nisam imala srca da pogledam jer me je i dalje bilo sramotaa, u one njegove bicepse,mišiće....
-Ćaos, jesi li spremna za filmić?
-Ja..ovaj..da.jesam...valjda..ovaj..naravno...naravnoo da jesamm...izvoli ovuda
pokazah mu put do sobe.
-Doneo sam više filmova, ne znam kakav žanr voliš.
-Iznenadi me,-odgovorih
-Hmm...jesi li za neku romantičnu komediju?
-Sve što ima romantiku u sebi precrtaj sa liste.
-Molim?Ti to ozbiljno?-pogledao me je onako sav u čudu.
-Ne volim romantiku. Takvi filmovi su i suviše predvidljivi. Ona se na kraju smuva sa njim, San Huan se teško razboli a ona ostane trudna sa njim. Na kraju svi budu zajedno. Happy end. Kraj priče.
-Ti si prva devojka koja ne voli romatiku, definitivno.
-Ja nisam devojka, ja sam robot.-rekoh, i počeh da izvodim one ''robotske'' pokrete. On je utom počeo da se smeje i da me imitira.Predložio je da pogledamo neki deo Poslednje ekskurzije što sam ja prihvatila. Kada smo završili s gledanjem filma, Nik je krenuo kući, a ja sam ga ispratila.
-Pa, vidimo se još koji put ''čudna devojko''?
-Svakako-odgovoriila sam
Kasnije sam nazvala Rebi i sve joj ispričala, znate kakve su devojke, žele da čuju svaki detalj priče.
Sutradan u školi me je čekalo neprijatno iznenađenje. Aca (predvodnik one grupice što nas je spopala na žurci) je svuda raširio da smo ja i on spavali zajedno. Ali što je smešno, ja nisam ni skapirala o čemu se radi. Čim sam došla tog dana u školu svi su me gledali kao da sam pala s Marsa. Ubrzo sam videla i uznemirenu Rebeku koja je trčala po hodnicima nebi li me našla.
-Aleks, smiri se nije ništa bitno, on je samo jedan retard, nemoj da se nerviraš, proći će.
-Rebeka, šta se desilo, odmah mi reci
-Onaj dečko što te nas je smarao na žurci...Sada je....ovaj...razglasio je...da si.... razglasio je da si spavala s njim i to za lovu....
Samo što mi je to rekla, odmah sam se okrenula i potrčala. Potrčala sam da nađem tog retarda. Nije ga bilo teško naći. Kad sam ga našla. ništa mu nisam rekla, samo sam mu lupila pesnicu. Ko kaže da devojke lupaju šamare? Ja sam savršena u lupanju pesnica. Zaslužio je to. Ne zna s kim se kači.
Nažalost, odvojili su nas, a mene je pozvala direktorka.
-Ovo nisam očekivala od tebe, Aleksandra. Moraću pozvati tvoje roditelje.
-Nemojte direktorka, niste ni čuli šta je bio razlog mog udaranja.
Naš razgovor je prekinuo Nik koji je ušao u kancelariju
-Direktorka, ja sam siguran da Aleks nije....
-Zaboga, opet pokušavaš da rešavaš moje probleme? Umem i sama da se branim,hvala! Nisi mi ti tata!
Ostavila sam ga bez teksta tako da ništa nije imao za reći.
Direktorka je na kraju ipak pozvala moje roditelje i ja sam bila mesec dana kažnjena-ukinuli su mi izlaske.
Sledećeg dana me je pozvala Rebeka.
-Jesi li čula?
-Šta da li sam čula?
-Pa ono za onog tipa što je pričao za tebe..mislim da ga zovu Aca.
-Ništa nisam čula za njega, zaboravila si, ovde sam među 4 zida, ništa ne čujem.
-Danas se pojavio sa ogromnom šljivom na oku. Nik ga je sredio.
-Nik?
-Da on. Vidiš da te voli. Sigurna sam da gaji neka osećanja prema tebi. Ne potučeš se svaki dan...Kada je sam čula da se potukao zbog mene, nešto u meni se prelomilo. Na neki drugi način sam počela da razmišljam o njemu. Sledećeg dana sam ga pozvala da dođe kod mene na palačinke.Ništa drugo nisam mogla da smislim, i u tom treutku mi se to činilo kao jedino normalno rešenje. Razgovor uz palačinke. On je naravno pristao.Dogovor je bio da dođe u 16h. Međutim, sati su prolazili, i već je bilo 17h, a njega nije bilo. Nazvala sam Reb.
-nema ga... Ispalio me je , ja ne mogu da verujem...-rekla sam
-Zašto se uvek uspaničiš?Zašto? I posle mi prodaješ priču kako navodno nisi zaljubljena u njega.
-Pa šta trebam da pomislim? Stvarno, ne bude li došao za 5 min, dolazim kod tebe.
Ne znam ni zašto sam ga čekala tako dugo, deo mene nije mogao da veruje da će me tako ispaliti. Moju usplahirenu misao je prekinulo zvonce na vratima.
-Konačno Nik, tako sam se........
nisam stigla da dovršim rečenicu jer mi je stravičan prizor bio pred očima. Nik, sa razbijenim nosem.
-Pobogu, šta se desilo?
-Hoćeš li da dramiš ili ćeš da me pustiš unutra?
Uvela sam ga u sbu, otrčala do kuhinje i uzela leda. jesi li ok? Šta se desilo?
-Nije bitno....-odgovorio je
-Nije bitno? Kasniš sat vremena i pojavljuješ se sa deformisanom facom, i kažeš da nije bitno??
-Prolazio sam pored nekog kafića i slučajno sam čuo kako dva momka pričaju o tebi.. Znaš, ono što je Aca razglasio.
-Nisi se valjda opet potukao?
-Šta je trebalo da radim? Da samo prođem i slušam te retardirane laži? Je l' sam to trebao da uradim?
-Samo prestani da se ponašaš kao da si mi otac! Niko od tebe ne traži da radiš nešto za mene!
-Radim to zato što si mi draga, čak i previše draga! Ne traži od mene da ništa ne uradim povodom toga.
-Nik, slušaj me sad šta ću ti reći. To si uradio poslednji put. Ako me zaista voliš, ako sam ti bar malo draga, prestaćeš da radiš to. Daj mi svoju reč.
-Aleks, ja...
-Daj mi svoju reč-ponovila sam.
-U redu. Dajem ti svoju reč.
Tu se negde i završio naš razgovor. Krenuo je ka ulaznim vratima, okrenuo se i poljubio me u čelo.
Ujutru sam u školi sve ispričala Rebeki. Ja zaista počinjem da sumnjam da se ona više raduje svim našim momentima nego ja sama. Jedno hiljadu puta mi je tražila da joj prepričam čitav događaj, i da joj kažem koja su moja osećanja prema Niku.
Na ovo drugo joj nisam mogla dati odgovor, jer ga ni sama nisam znala. Sve se desilo tako brzo. Nisam ni osetila kada je ušao u moj život. Uskoro, svaki moj dan bio je ispunjen mislima o Niku. Sve češće smo provodili vreme zajedno, ali ne mogu reći kao momak i devojka, jer se nismo ni poljubili , ali bilo nam je lepo ovako.
Sledećeg dana me je pozvao da zajedno izađemo u diskoteku. Bila sam presrećna, i prihvatila sam ponudu, jer sam znala da ću mu tog dana reći VOLIM TE.
Pozvala sam Rebi da bi mi pomogla oko odabira haljine, i naravno izabrale smo najlepsšu moguću haljinu u mom ormanu.
Kada smo ušli u diskoteku, bila sam toliko ispunjena. Otišla sam samo do konobara kako bih naručila piće.
Međutim, jedan smarač mi je prišao.
-Lepotice, šta piješ, da ti naručim
-Neka hvala, evo upravo sam naručila
-Ne,ne, insistiram uzeću ti votkicu il inešto tako -rekao je već mrtav pijan
-Hoo, kloni me se samo-rekoh i okrenuh se, ali me je snažno povukao ka sebi
-Nigde ti ne ideš dok ti ne naručim piće
-Alo bre, pusti me.-rekla sam
Utom se Nik odjednom pojavio.
-Aleks, ima li problema?
-Nema, Nik, evo me, kreni, tu sam odmah iza tebe.
-Baticeeee, je l' ovo tvoja riba, si overio ti to?-rekao je onaj mrtav-pijan lik
Samo što je to rekao, Nik se okrenuo i počeo da ga udara svom svojom snagom.
Pokušala sam da ih rastavim, a onda su mi i drugi pomogli. Pogledao me je. Ja sam stajala, kao ukopana u zemlju i tužno gledal u njega.
-Aleks.....-pokušao je da me zadrži, ali ja sam se okrenula i otišla.
Izašla sam iz doskoteke i uputila se kući, ali me je sustigao.
-Sačekaj Aleks, moraš da shvatiš....
-Preko svoje reči si prešao, kakvo si đubre ti! Dao si mi reč, reč, da se nećeš više potući zbog mene! Svoje probleme ja čistim, ne ti!
-Zašto odguruješ svakom ko želi da ti pomogne? Onaj pijanac je prešao svoje granice! Nisam mogao da se suzdržim!
-Oh, ako misliš da si pomogao, veruj mi... Nisi... Završiila sam, sa... šta god ovo bilo...
Tu se završava moja ljubavna priča. Sa Nikom se više nisam čula, ali nam pogled zastane kada god prođemo jedno pored drugog. Možda je to bila sudbina, da se sastanemo i rastanemo na nekom veselom mestu.
Zovem se Aleksandra. Jović Aleksandra.-počela je. Odlučila sam da sa vama podelim delić onoga kroz čega sam ja prošla. Mislim da se ta stvar zove ljubav. Pa da počnem. Bila je subota. Čudno, zar ne? Baš kao danas.Bila je subota popodne. Moja Rebi (kako ja volim da je zovem) je došla kod mene.
-Bože, može li ovaj dan biti dosadniji?-rekla je
-U potpunosti se slažem sa tobom. Hajde da radimo nešto zanimljivo.
-Jedina zanimljiva reč koja mi pada na pamet ima 5 slova. ORMAN. Hajde da ti nađem šta ćeš obući večeras na žurci.Evo obuci ovu crnu haljinu.
-Reb, znam da hoćeš da mi uvališ tu crnu haljinu samo zato da bi ti mogla da obučeš nešto usko, kratko i dekoltirano.
-Ja ću večeras tako da se doteram i ima da Marka napravim ljubomornim!
I tako, ja na krajju nisam uzela haljinu, ali sam istu pozajmila Rebeki. Uveče smo otišle na žurku.
-Nemam pojima zašto smo došle ovde, ja sam se smorila već-rekla sam
-Meni je lepo,nanananana
-Reb, jesi li se ti napila, možda?
-Jaa? Božee....
Naš razgovor je prekinula grupa nekih bildaša.
-Hej, lepojke, gde vam je dečko?Sama ste?
-Ajde, gledaj svoja posla-ubacio se neki nepoznat dečko
-U redu je, umem i sama da se branim-rekoh mu. -A vi mlitavi bolje potražite neke druge žrtve.
Krenula sam ka vratima, ali je Reb morala do wc-a.
-Rebi, dušo, jesi li Ok? Da li ti treba moja pomoć?
Da,da. Bacala je peglu. A mene je u toliko bilo sramota jer je u kući gde je bila žurka bio samo jedan toalet. Utom je ušao onaj isti dečko koji je, pa pokušao, da nas odbrani od grupe momaka.
-Tvoja drugarica je baš popila-dobacio je.
-Nije joj baš dan, znaš.-rekla sam ironično
U tom trenutku, Rebeka je jednostavno....zaspala.
-Rebekaa, reb!Probudi se,hej! Jaoj,ubiću je. -kukala sam -kako ću sad da te vodim kući.
-Ammm,mislim da ti to nije dobra ideja, zbog njenih roditelja.Mislim, još je maloletna.-rekao je
-U pravu si, Vodiću je kući. Izvini, hoćeš li biti ljubazan da nam nađeš taksi, mislim da je ne mogu vući do kuće ovako.
-Ništa lično, ali mislim da nećeš naći taksi u ovo doba, u ovom delu grada. Dopusti da je ja nosim.
Uhvatio je Reb, i poneo je.
-Aleks, gde smo mi sad? -mrmljala je Reb
-Na Marsu smo, eto gde smo. Spavaj sad. Sutra ćemo pričati.
-Aleks. Dakle. to je tvoje ime.
-Aleksandra. Aleks mi je samo nadimak. Aleksandra Jović.
-Nikola Predović. Nadimak mi je ''Nik''.
-Samo što je to rekao, Reb mu je bacila peglu na košulju.
-Jao izvinii.-izvinjavala sam se u njeno ime
-Ma opušteno. Imam malog brata, i.. pa može se reći da sam navikao.
Bilo me je toliko sramota, da ga do kuće nisam mogla pogledati.
U toku večeri, konačno smo stigli do mene, on je ušao unutra i položio Reb na krevet.
-Hvala ti.I, izvini za ono sinoć...
-Ma ništa, pa...hoćemo li se čuti još nekad?-upitao je
-Ko zna, možda. Gde ideš u srednju?
-Gimnazija,dva bloka odavde.
-Hej, pa tamo idem i ja. Kako te do sada nisam videla....
-Pa znaš. Malo škola, malo oko škole....
Naše ćaskanje je prekinulo Rebekino mrmljanje
-Pa, vidimo se onda
Da, vidimo se-rekao je
Sutradan,Beka i ja smo imale razgovor.
-Da li si ti svesna da te je dečko bukvalno nosio do mene?da nije bilo njega, 5 godina bih te vukla.Ko zna šta misli o nama, ko neke jadnice smo....
-Daj Aleks, nije sve tako crno. Kažeš da ide u tvoju školu. Možda se nekad nađete.Možda tu bude nečeg. Hajde, pokaži mi ga na fejsu
Pokazah joj.
-Alekks, zaboravila si da pomeneš ''VEOMA SLADAK'' deo.
-Hoćeš da ti sredim nešto? Ups, izvini, zaboravila sam da si mu obeležila odeću svojom unutrašnošću.-rekoh ironično.
-Pravo pitanje je, hoćeš li da ja tebi nešto sredim?
Pravila sam se da nisam čula to pitanje jer je bilo i suviše morbidno..
Sledećih nedelja sam ga stalno sretala po školi, i uvek sam se pravila da ga ne vidim jer me je bilo jako sramota.
Jednom mi je prišao...
-Hej, da li se to meni čini ili me izbegavaš?
Uzdahnula sam.-Izvini, i suviše me je sramota da ti bilo šta kažem..
-Reci samo da ili ne.
Nisam shvatila šta me to pita -Molim?
-Da ili ne?
-Da? Šta?ne razumem?
-Danas dolazim kod tebe da gledamo film.
Ostavio me je tako, bez reči, nisam mogla da kažem ne.Tog dana kada sam se vratila kući bila sam prilično nervozna.
-''Reb,on dolazi kod mene da gledamo film!!! Samo tako se najavio? Ne znamm kako da se ponašam! "-vrištala sam
-Aleks, smiri se pobogu, nije ti rekao da će te zaprosti, već će samo doći da pogledate film!
-Koji filim? Šta on ima kod mene da gleda film? mene je sramota da ga pogledam u oči, majko moja....
-Smiri se, razmišljaj pozitivno, možda se smuvate.
-A možda je i gej. Već bi se smuvao samnom da je hteo, zato ne lupaj. Mislim da samo želi da me isprovocira. Znaš ti kako je on došao onima kad smo bile na žurci tipa ''Gledaj svoja poslaa''-ko da smo mi njegova svojina, kao da ne znamo da se branimo.
-Previše razmišljaš. Samo je pokazao da je kulturan dečko.
Utom se začu zvono na vratima
-Reb, evo ga, prekidam. Zovem te kasnije.
Ušao je a ja sam se sledila. Nisam znala gde da ga gledam: u one njegove divne oči u koje nisam imala srca da pogledam jer me je i dalje bilo sramotaa, u one njegove bicepse,mišiće....
-Ćaos, jesi li spremna za filmić?
-Ja..ovaj..da.jesam...valjda..ovaj..naravno...naravnoo da jesamm...izvoli ovuda
pokazah mu put do sobe.
-Doneo sam više filmova, ne znam kakav žanr voliš.
-Iznenadi me,-odgovorih
-Hmm...jesi li za neku romantičnu komediju?
-Sve što ima romantiku u sebi precrtaj sa liste.
-Molim?Ti to ozbiljno?-pogledao me je onako sav u čudu.
-Ne volim romantiku. Takvi filmovi su i suviše predvidljivi. Ona se na kraju smuva sa njim, San Huan se teško razboli a ona ostane trudna sa njim. Na kraju svi budu zajedno. Happy end. Kraj priče.
-Ti si prva devojka koja ne voli romatiku, definitivno.
-Ja nisam devojka, ja sam robot.-rekoh, i počeh da izvodim one ''robotske'' pokrete. On je utom počeo da se smeje i da me imitira.Predložio je da pogledamo neki deo Poslednje ekskurzije što sam ja prihvatila. Kada smo završili s gledanjem filma, Nik je krenuo kući, a ja sam ga ispratila.
-Pa, vidimo se još koji put ''čudna devojko''?
-Svakako-odgovoriila sam
Kasnije sam nazvala Rebi i sve joj ispričala, znate kakve su devojke, žele da čuju svaki detalj priče.
Sutradan u školi me je čekalo neprijatno iznenađenje. Aca (predvodnik one grupice što nas je spopala na žurci) je svuda raširio da smo ja i on spavali zajedno. Ali što je smešno, ja nisam ni skapirala o čemu se radi. Čim sam došla tog dana u školu svi su me gledali kao da sam pala s Marsa. Ubrzo sam videla i uznemirenu Rebeku koja je trčala po hodnicima nebi li me našla.
-Aleks, smiri se nije ništa bitno, on je samo jedan retard, nemoj da se nerviraš, proći će.
-Rebeka, šta se desilo, odmah mi reci
-Onaj dečko što te nas je smarao na žurci...Sada je....ovaj...razglasio je...da si.... razglasio je da si spavala s njim i to za lovu....
Samo što mi je to rekla, odmah sam se okrenula i potrčala. Potrčala sam da nađem tog retarda. Nije ga bilo teško naći. Kad sam ga našla. ništa mu nisam rekla, samo sam mu lupila pesnicu. Ko kaže da devojke lupaju šamare? Ja sam savršena u lupanju pesnica. Zaslužio je to. Ne zna s kim se kači.
Nažalost, odvojili su nas, a mene je pozvala direktorka.
-Ovo nisam očekivala od tebe, Aleksandra. Moraću pozvati tvoje roditelje.
-Nemojte direktorka, niste ni čuli šta je bio razlog mog udaranja.
Naš razgovor je prekinuo Nik koji je ušao u kancelariju
-Direktorka, ja sam siguran da Aleks nije....
-Zaboga, opet pokušavaš da rešavaš moje probleme? Umem i sama da se branim,hvala! Nisi mi ti tata!
Ostavila sam ga bez teksta tako da ništa nije imao za reći.
Direktorka je na kraju ipak pozvala moje roditelje i ja sam bila mesec dana kažnjena-ukinuli su mi izlaske.
Sledećeg dana me je pozvala Rebeka.
-Jesi li čula?
-Šta da li sam čula?
-Pa ono za onog tipa što je pričao za tebe..mislim da ga zovu Aca.
-Ništa nisam čula za njega, zaboravila si, ovde sam među 4 zida, ništa ne čujem.
-Danas se pojavio sa ogromnom šljivom na oku. Nik ga je sredio.
-Nik?
-Da on. Vidiš da te voli. Sigurna sam da gaji neka osećanja prema tebi. Ne potučeš se svaki dan...Kada je sam čula da se potukao zbog mene, nešto u meni se prelomilo. Na neki drugi način sam počela da razmišljam o njemu. Sledećeg dana sam ga pozvala da dođe kod mene na palačinke.Ništa drugo nisam mogla da smislim, i u tom treutku mi se to činilo kao jedino normalno rešenje. Razgovor uz palačinke. On je naravno pristao.Dogovor je bio da dođe u 16h. Međutim, sati su prolazili, i već je bilo 17h, a njega nije bilo. Nazvala sam Reb.
-nema ga... Ispalio me je , ja ne mogu da verujem...-rekla sam
-Zašto se uvek uspaničiš?Zašto? I posle mi prodaješ priču kako navodno nisi zaljubljena u njega.
-Pa šta trebam da pomislim? Stvarno, ne bude li došao za 5 min, dolazim kod tebe.
Ne znam ni zašto sam ga čekala tako dugo, deo mene nije mogao da veruje da će me tako ispaliti. Moju usplahirenu misao je prekinulo zvonce na vratima.
-Konačno Nik, tako sam se........
nisam stigla da dovršim rečenicu jer mi je stravičan prizor bio pred očima. Nik, sa razbijenim nosem.
-Pobogu, šta se desilo?
-Hoćeš li da dramiš ili ćeš da me pustiš unutra?
Uvela sam ga u sbu, otrčala do kuhinje i uzela leda. jesi li ok? Šta se desilo?
-Nije bitno....-odgovorio je
-Nije bitno? Kasniš sat vremena i pojavljuješ se sa deformisanom facom, i kažeš da nije bitno??
-Prolazio sam pored nekog kafića i slučajno sam čuo kako dva momka pričaju o tebi.. Znaš, ono što je Aca razglasio.
-Nisi se valjda opet potukao?
-Šta je trebalo da radim? Da samo prođem i slušam te retardirane laži? Je l' sam to trebao da uradim?
-Samo prestani da se ponašaš kao da si mi otac! Niko od tebe ne traži da radiš nešto za mene!
-Radim to zato što si mi draga, čak i previše draga! Ne traži od mene da ništa ne uradim povodom toga.
-Nik, slušaj me sad šta ću ti reći. To si uradio poslednji put. Ako me zaista voliš, ako sam ti bar malo draga, prestaćeš da radiš to. Daj mi svoju reč.
-Aleks, ja...
-Daj mi svoju reč-ponovila sam.
-U redu. Dajem ti svoju reč.
Tu se negde i završio naš razgovor. Krenuo je ka ulaznim vratima, okrenuo se i poljubio me u čelo.
Ujutru sam u školi sve ispričala Rebeki. Ja zaista počinjem da sumnjam da se ona više raduje svim našim momentima nego ja sama. Jedno hiljadu puta mi je tražila da joj prepričam čitav događaj, i da joj kažem koja su moja osećanja prema Niku.
Na ovo drugo joj nisam mogla dati odgovor, jer ga ni sama nisam znala. Sve se desilo tako brzo. Nisam ni osetila kada je ušao u moj život. Uskoro, svaki moj dan bio je ispunjen mislima o Niku. Sve češće smo provodili vreme zajedno, ali ne mogu reći kao momak i devojka, jer se nismo ni poljubili , ali bilo nam je lepo ovako.
Sledećeg dana me je pozvao da zajedno izađemo u diskoteku. Bila sam presrećna, i prihvatila sam ponudu, jer sam znala da ću mu tog dana reći VOLIM TE.
Pozvala sam Rebi da bi mi pomogla oko odabira haljine, i naravno izabrale smo najlepsšu moguću haljinu u mom ormanu.
Kada smo ušli u diskoteku, bila sam toliko ispunjena. Otišla sam samo do konobara kako bih naručila piće.
Međutim, jedan smarač mi je prišao.
-Lepotice, šta piješ, da ti naručim
-Neka hvala, evo upravo sam naručila
-Ne,ne, insistiram uzeću ti votkicu il inešto tako -rekao je već mrtav pijan
-Hoo, kloni me se samo-rekoh i okrenuh se, ali me je snažno povukao ka sebi
-Nigde ti ne ideš dok ti ne naručim piće
-Alo bre, pusti me.-rekla sam
Utom se Nik odjednom pojavio.
-Aleks, ima li problema?
-Nema, Nik, evo me, kreni, tu sam odmah iza tebe.
-Baticeeee, je l' ovo tvoja riba, si overio ti to?-rekao je onaj mrtav-pijan lik
Samo što je to rekao, Nik se okrenuo i počeo da ga udara svom svojom snagom.
Pokušala sam da ih rastavim, a onda su mi i drugi pomogli. Pogledao me je. Ja sam stajala, kao ukopana u zemlju i tužno gledal u njega.
-Aleks.....-pokušao je da me zadrži, ali ja sam se okrenula i otišla.
Izašla sam iz doskoteke i uputila se kući, ali me je sustigao.
-Sačekaj Aleks, moraš da shvatiš....
-Preko svoje reči si prešao, kakvo si đubre ti! Dao si mi reč, reč, da se nećeš više potući zbog mene! Svoje probleme ja čistim, ne ti!
-Zašto odguruješ svakom ko želi da ti pomogne? Onaj pijanac je prešao svoje granice! Nisam mogao da se suzdržim!
-Oh, ako misliš da si pomogao, veruj mi... Nisi... Završiila sam, sa... šta god ovo bilo...
Tu se završava moja ljubavna priča. Sa Nikom se više nisam čula, ali nam pogled zastane kada god prođemo jedno pored drugog. Možda je to bila sudbina, da se sastanemo i rastanemo na nekom veselom mestu.
Нема коментара:
Постави коментар