Subota popodne, šoljica nesa, njen blog, ničeg lepšeg-pomislila je.Dobro joj je došao ovaj trenutak jer je bar na trenutak mogla pobeći od svakodnevnog života i svih njenih problema. Pogotovo tih dana kada kad joj nije bilo ni do čega. Rešila je da napiše svoju ljubavnu priču.
Zovem se Aleksandra. Jović Aleksandra.-počela je. Odlučila sam da sa vama podelim delić onoga kroz čega sam ja prošla. Mislim da se ta stvar zove ljubav. Pa da počnem. Bila je subota. Čudno, zar ne? Baš kao danas.Bila je subota popodne. Moja Rebi (kako ja volim da je zovem) je došla kod mene.
-Bože, može li ovaj dan biti dosadniji?-rekla je
-U potpunosti se slažem sa tobom. Hajde da radimo nešto zanimljivo.
-Jedina zanimljiva reč koja mi pada na pamet ima 5 slova. ORMAN. Hajde da ti nađem šta ćeš obući večeras na žurci.Evo obuci ovu crnu haljinu.
-Reb, znam da hoćeš da mi uvališ tu crnu haljinu samo zato da bi ti mogla da obučeš nešto usko, kratko i dekoltirano.
-Ja ću večeras tako da se doteram i ima da Marka napravim ljubomornim!
I tako, ja na krajju nisam uzela haljinu, ali sam istu pozajmila Rebeki. Uveče smo otišle na žurku.
-Nemam pojima zašto smo došle ovde, ja sam se smorila već-rekla sam
-Meni je lepo,nanananana
-Reb, jesi li se ti napila, možda?
-Jaa? Božee....
Naš razgovor je prekinula grupa nekih bildaša.
-Hej, lepojke, gde vam je dečko?Sama ste?
-Ajde, gledaj svoja posla-ubacio se neki nepoznat dečko
-U redu je, umem i sama da se branim-rekoh mu. -A vi mlitavi bolje potražite neke druge žrtve.
Krenula sam ka vratima, ali je Reb morala do wc-a.
-Rebi, dušo, jesi li Ok? Da li ti treba moja pomoć?
Da,da. Bacala je peglu. A mene je u toliko bilo sramota jer je u kući gde je bila žurka bio samo jedan toalet. Utom je ušao onaj isti dečko koji je, pa pokušao, da nas odbrani od grupe momaka.
-Tvoja drugarica je baš popila-dobacio je.
-Nije joj baš dan, znaš.-rekla sam ironično
U tom trenutku, Rebeka je jednostavno....zaspala.
-Rebekaa, reb!Probudi se,hej! Jaoj,ubiću je. -kukala sam -kako ću sad da te vodim kući.
-Ammm,mislim da ti to nije dobra ideja, zbog njenih roditelja.Mislim, još je maloletna.-rekao je
-U pravu si, Vodiću je kući. Izvini, hoćeš li biti ljubazan da nam nađeš taksi, mislim da je ne mogu vući do kuće ovako.
-Ništa lično, ali mislim da nećeš naći taksi u ovo doba, u ovom delu grada. Dopusti da je ja nosim.
Uhvatio je Reb, i poneo je.
-Aleks, gde smo mi sad? -mrmljala je Reb
-Na Marsu smo, eto gde smo. Spavaj sad. Sutra ćemo pričati.
-Aleks. Dakle. to je tvoje ime.
-Aleksandra. Aleks mi je samo nadimak. Aleksandra Jović.
-Nikola Predović. Nadimak mi je ''Nik''.
-Samo što je to rekao, Reb mu je bacila peglu na košulju.
-Jao izvinii.-izvinjavala sam se u njeno ime
-Ma opušteno. Imam malog brata, i.. pa može se reći da sam navikao.
Bilo me je toliko sramota, da ga do kuće nisam mogla pogledati.
U toku večeri, konačno smo stigli do mene, on je ušao unutra i položio Reb na krevet.
-Hvala ti.I, izvini za ono sinoć...
-Ma ništa, pa...hoćemo li se čuti još nekad?-upitao je
-Ko zna, možda. Gde ideš u srednju?
-Gimnazija,dva bloka odavde.
-Hej, pa tamo idem i ja. Kako te do sada nisam videla....
-Pa znaš. Malo škola, malo oko škole....
Naše ćaskanje je prekinulo Rebekino mrmljanje
-Pa, vidimo se onda
Da, vidimo se-rekao je
Sutradan,Beka i ja smo imale razgovor.
-Da li si ti svesna da te je dečko bukvalno nosio do mene?da nije bilo njega, 5 godina bih te vukla.Ko zna šta misli o nama, ko neke jadnice smo....
-Daj Aleks, nije sve tako crno. Kažeš da ide u tvoju školu. Možda se nekad nađete.Možda tu bude nečeg. Hajde, pokaži mi ga na fejsu
Pokazah joj.
-Alekks, zaboravila si da pomeneš ''VEOMA SLADAK'' deo.
-Hoćeš da ti sredim nešto? Ups, izvini, zaboravila sam da si mu obeležila odeću svojom unutrašnošću.-rekoh ironično.
-Pravo pitanje je, hoćeš li da ja tebi nešto sredim?
Pravila sam se da nisam čula to pitanje jer je bilo i suviše morbidno..
Sledećih nedelja sam ga stalno sretala po školi, i uvek sam se pravila da ga ne vidim jer me je bilo jako sramota.
Jednom mi je prišao...
-Hej, da li se to meni čini ili me izbegavaš?
Uzdahnula sam.-Izvini, i suviše me je sramota da ti bilo šta kažem..
-Reci samo da ili ne.
Nisam shvatila šta me to pita -Molim?
-Da ili ne?
-Da? Šta?ne razumem?
-Danas dolazim kod tebe da gledamo film.
Ostavio me je tako, bez reči, nisam mogla da kažem ne.
OČEKUJTE NASTAVAK, A DO TAD MI PIŠITE KAKO VAM SE SVIĐA
Zovem se Aleksandra. Jović Aleksandra.-počela je. Odlučila sam da sa vama podelim delić onoga kroz čega sam ja prošla. Mislim da se ta stvar zove ljubav. Pa da počnem. Bila je subota. Čudno, zar ne? Baš kao danas.Bila je subota popodne. Moja Rebi (kako ja volim da je zovem) je došla kod mene.
-Bože, može li ovaj dan biti dosadniji?-rekla je
-U potpunosti se slažem sa tobom. Hajde da radimo nešto zanimljivo.
-Jedina zanimljiva reč koja mi pada na pamet ima 5 slova. ORMAN. Hajde da ti nađem šta ćeš obući večeras na žurci.Evo obuci ovu crnu haljinu.
-Reb, znam da hoćeš da mi uvališ tu crnu haljinu samo zato da bi ti mogla da obučeš nešto usko, kratko i dekoltirano.
-Ja ću večeras tako da se doteram i ima da Marka napravim ljubomornim!
I tako, ja na krajju nisam uzela haljinu, ali sam istu pozajmila Rebeki. Uveče smo otišle na žurku.
-Nemam pojima zašto smo došle ovde, ja sam se smorila već-rekla sam
-Meni je lepo,nanananana
-Reb, jesi li se ti napila, možda?
-Jaa? Božee....Naš razgovor je prekinula grupa nekih bildaša.
-Hej, lepojke, gde vam je dečko?Sama ste?
-Ajde, gledaj svoja posla-ubacio se neki nepoznat dečko
-U redu je, umem i sama da se branim-rekoh mu. -A vi mlitavi bolje potražite neke druge žrtve.
Krenula sam ka vratima, ali je Reb morala do wc-a.
-Rebi, dušo, jesi li Ok? Da li ti treba moja pomoć?
Da,da. Bacala je peglu. A mene je u toliko bilo sramota jer je u kući gde je bila žurka bio samo jedan toalet. Utom je ušao onaj isti dečko koji je, pa pokušao, da nas odbrani od grupe momaka.
-Tvoja drugarica je baš popila-dobacio je.
-Nije joj baš dan, znaš.-rekla sam ironično
U tom trenutku, Rebeka je jednostavno....zaspala.
-Rebekaa, reb!Probudi se,hej! Jaoj,ubiću je. -kukala sam -kako ću sad da te vodim kući.
-Ammm,mislim da ti to nije dobra ideja, zbog njenih roditelja.Mislim, još je maloletna.-rekao je
-U pravu si, Vodiću je kući. Izvini, hoćeš li biti ljubazan da nam nađeš taksi, mislim da je ne mogu vući do kuće ovako.
-Ništa lično, ali mislim da nećeš naći taksi u ovo doba, u ovom delu grada. Dopusti da je ja nosim.
Uhvatio je Reb, i poneo je.
-Aleks, gde smo mi sad? -mrmljala je Reb
-Na Marsu smo, eto gde smo. Spavaj sad. Sutra ćemo pričati.
-Aleks. Dakle. to je tvoje ime.
-Aleksandra. Aleks mi je samo nadimak. Aleksandra Jović.
-Nikola Predović. Nadimak mi je ''Nik''.
-Samo što je to rekao, Reb mu je bacila peglu na košulju.
-Jao izvinii.-izvinjavala sam se u njeno ime
-Ma opušteno. Imam malog brata, i.. pa može se reći da sam navikao.
Bilo me je toliko sramota, da ga do kuće nisam mogla pogledati.
U toku večeri, konačno smo stigli do mene, on je ušao unutra i položio Reb na krevet.
-Hvala ti.I, izvini za ono sinoć...
-Ma ništa, pa...hoćemo li se čuti još nekad?-upitao je
-Ko zna, možda. Gde ideš u srednju?
-Gimnazija,dva bloka odavde.
-Hej, pa tamo idem i ja. Kako te do sada nisam videla....
-Pa znaš. Malo škola, malo oko škole....
Naše ćaskanje je prekinulo Rebekino mrmljanje
-Pa, vidimo se onda
Da, vidimo se-rekao je
Sutradan,Beka i ja smo imale razgovor.
-Da li si ti svesna da te je dečko bukvalno nosio do mene?da nije bilo njega, 5 godina bih te vukla.Ko zna šta misli o nama, ko neke jadnice smo....-Daj Aleks, nije sve tako crno. Kažeš da ide u tvoju školu. Možda se nekad nađete.Možda tu bude nečeg. Hajde, pokaži mi ga na fejsu
Pokazah joj.
-Alekks, zaboravila si da pomeneš ''VEOMA SLADAK'' deo.
-Hoćeš da ti sredim nešto? Ups, izvini, zaboravila sam da si mu obeležila odeću svojom unutrašnošću.-rekoh ironično.
-Pravo pitanje je, hoćeš li da ja tebi nešto sredim?
Pravila sam se da nisam čula to pitanje jer je bilo i suviše morbidno..
Sledećih nedelja sam ga stalno sretala po školi, i uvek sam se pravila da ga ne vidim jer me je bilo jako sramota.
Jednom mi je prišao...
-Hej, da li se to meni čini ili me izbegavaš?
Uzdahnula sam.-Izvini, i suviše me je sramota da ti bilo šta kažem..
-Reci samo da ili ne.
Nisam shvatila šta me to pita -Molim?
-Da ili ne?
-Da? Šta?ne razumem?
-Danas dolazim kod tebe da gledamo film.
Ostavio me je tako, bez reči, nisam mogla da kažem ne.
OČEKUJTE NASTAVAK, A DO TAD MI PIŠITE KAKO VAM SE SVIĐA
Нема коментара:
Постави коментар